MVP Mock Draft

Dok je pažnja svetske javnosti usmerena na smotru najboljih nacionalnih selekcija u fudbalu NBA timovi rade punom parom. U toku su završne pripreme za Draft koji će biti održan u “Berklejz Centru” u Bruklinu u noći između 21. i 22. juna. Pravo da učestvuju na njemu imaju igrači rođeni pre 31. decembra 1999. godine, dok je izlazno godište ’96. Draft koji je pred nama će biti specifičan po tome što je poslednji na kome su nosioci određeni po sistemu koji favorizuje tim sa najlošijim skorom u Ligi. Od naredne godine će tri ekipe sa dna tabele imati iste šanse da se domognu prava da biraju sa prve pozicije, a NBA liga na ovaj način želi da stane na put popularnom “tankovanju”.

Velikom broju mladih momaka život će da se promeni preko noći. Na njihove račune će početi da se slivaju sume novca o kojima su do sada mogli samo da sanjaju. Porodica, novi i stari prijatelji, dalja rodbina, menadžeri, savetnici… Svi će želeti da budu u njihovom društvu i da “otkinu” deo plena. Mali broj igrača je sposoban da sve to iznese na pravi način, da ostane fokusiran na košarku i da mu trenutna slava ne udari u glavu.

“Oni vide svoje plate kao gomilu novca koju je nemoguće potrošiti. Ali, ako vam je zarada pet miliona na godišnjem nivou kada platite sve poreze i menadžere vama će da ostane dva miliona”, ističe jedan od finansijskih savetnika koji duži niz godina radi sa profesionalnim sportistima.

Da ovo nije priča u prazno možemo da vidimo na najplaćenijoj zvezdi u NBA ligi u prethodnoj sezoni, Stefanu Kariju. On je od Voriorsa dobio 34.682.550 dolara. Od te sume je deponovano 10 odsto, što će mu biti vraćeno naredne godine. Federalna taksa na njegovu zaradu je 11.655.683 dolara (33.61%), dok gradski porez iznosi 4.105.453 dolara (11.84%). Agentu pripada 2.75 odsto Karijeve zarade (954.5097$), a penzionom fondu 0.05 odsto (18.000$). Kada se tome doda povraćaj deponovanog novca iz prethodne sezone (605.618$) i bonus na broj odigranih utakmica (177.725$) dolazi se do cifre od 15.263.905 dolara koje je plejmejker Voriorsa “odneo kući”.

Prosečan staž igrača u NBA ligi je 4.8 godina, a 60 odsto njih bankrotira u prvih pet godina po odlasku u penziju. Brojke su okrutne, imate malo vremena da se pokažete, da zauzmete svoje mesto. Ako ne napredujete to znači da nazadujete, stagnacija kao pojam ne postoji. Nema emocija, konkurencija je paklena, ako ne radite kako se očekuje bar dvojica spremnih čekaju da vas zamene. Kada vas obasjaju svetla pozornice morate da zablistate. Sve što ste do tada uradili u životu staje u jedan kratak vremenski interval. Jedan trenutak sublimira sve životne aspekte i ako ga ne iskoristite mala je šansa da ćete da dobijete drugu priliku. U surovom svetu biznisa koji se zove NBA ne opstaju oni koji imaju najviše dara za košarku, već oni koji imaju psihičku snagu, dobre radne navike i sreću da njima isprate talenat kako bi krajnji proizvod bio kvalitet.

Mi ćemo kroz naredne redove da pokušamo detaljno da vas upoznamo sa liderima nove generacije, koji poseduju neophodan uslov da stignu na najviši nivo. Pored toga, pokušaćemo da uđemo u glave generalnih menadžera i da predvidmo koji igrači će biti izabrani u Lutriji.

Trebalo bi da se dogodi čudo pa da ekipa Finiksa sa prve pozicije ne uzme Diandrea Ejtona. Razloga za to je više, a najvažniji je taj što je Ejton igrač sa najviše potencijala u nadolazećoj generaciji. Reč je o frešmenu sa Univerziteta Arizona, koji pokriva poziciju centra i iza kojeg je sjajna godina u koledž košarci.

Ono što Ejton nosi sa sobom je mnogo veće od igre, od košarke – borba za egzistenciju od najranijeg detinjstva. Rođen je u siromašnom kraju na Bahamima. Ima četvoro braće i sestara, a čitava porodica je živela u kući sa dve sobe. Kao dečak Ejton se bavio fudbalom, ali ga je košarka oduvek fascinirala. Naučio je da je igra u crkvenoj ligi u rodnom Nasauu, a pažnju na sebe je skrenuo kada je imao 12 godina.

“Mislim da nisam imao detinjstvo. Odnosno, jesam do 12. godine. Od tada je moj život biznis. Ja sam u misiji… Većina ljudi misli da je siromašna zato što nema novca za bolji android. Ljudi na Bahamima nemaju telefone. Nemaju ni fiksne telefone, žive u šumskim kućama, objektima od slame, bez struje, često bez bilo kakve vode, iako su njome okruženi… Moji otac i majka su uradili dobar posao, jer su dali sve od sebe da mi ne iskusimo takav način života”, rekao je Ejton jednom prilikom.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Diandre Ejton Datum i mesto rođenja: 23. jul 1998. (Nasau, Bahami) Visina: 216 centimetara Pozicija: Centar Koledž: Arizona (2017/18)
Prekretnica u Ejtonovom životu je bio “Džef Rodžers kamp”, centralni događaj za mlade talente na Bahamima. Zanimljiva je priča koja se krije iza Ejtonovog odlaska na njega. Po završetku školske godine otac mladog centra, koji je vodoinstalater, je dozvolio svojoj deci da rade sa njim i plaćao ih je 20 dolara dnevno. Na kraju prve nedelje Ejton je u rukama imao 100 dolara i razmišljao je da li da se prijavi na kamp ili da za sve pare kupi gumene bombone. Na sreću, izabrao je prvu opciju. Skauti su bili oduševljeni njegovom motorikom i veštinama koje je pokazao i vrlo brzo je usledila selidba u San Dijego.

“Moj otac je bio protiv, jer nismo imali novca. Ali, majka se umešala. Rekla je da tu priliku ne smem da propustim”, istakao je Ejton.

U prve dve godine u srednjoj školi je beležio sjajne brojke. Nakon toga je usledila selidba u Finiks 2015, gde se preselila i čitava porodica. Kao senior je imao učinak od 26 poena, 15 skokova i 3.5 blokada u proseku, a njegov tim je upisao 33 pobede i samo šest poraza. Takve partije nisu promakle lovcima na talente. Smatrali su ga jednim od najboljih srednjoškolaca u zemlji, pa je Ejton na stolu imao ponude najvećih košarkaških programa. U uži izbor su ušli Arizona, Kanzas i Kentaki. Odlučio se za Šona Milera i Vajldketse, a majka je ponovo bila ta koja je imala presudnu reč – nije mu dozvolila da igra profesionalno.

“Arizona je postala moj dom. Moja porodica će imati mogućnost da dođe da me gleda. Verujemo ljudima sa Arizone i njihovom programu. Nadam se da će da mi pomognu da pređem na viši nivo. U dogovoru sa porodicom sam odlučio da mi koledž bude prva opcija”, rekao je Ejton ovim povodom.

Kada je stekao status zvezde u srednjoj školi Ejtona je kontaktirao otac. Naime, mladi centar za oca smatra svoga očuha, a za onog biološkog ne želi da čuje.

“On je za mene stranac. Ne želim da ga čujem. Kontaktirao me je samo zbog jedne stvari, zbog čega bi drugog?”, izjavio je za “Sports Ilustrejted”.

Skandal oko novca, između ostalog, je obeležio njegovu jedinu sezonu na Arizoni. U javnosti se spekulisalo o snimku Šona Milera u kome se pominje 100.000 dolara za mladog centra. Dokaza za to nije bilo, a porodica košarkaša je oštro demantovala ove navode. Uprkos svemu, Ejton je oborio brojne rekorde za novajlije na jednom od najprestižnijih univerziteta, bar kada je košarka u pitanju, u Americi. Na 35 utakmica je prosečno beležio 20.1 poena, 11.6 skokova, 1.9 blokada i 1.6 asistencija. Iz igre je pogađao sa 61.2 odsto uspešnosti, a učinak iza linije za tri poena mu je bio na 34.3 odsto realzacije. Ali, Arizona je ponovo raočarala na Martovskom ludilu. Bafalo je bio bolji već u prvoj rundi.

Jedan od zahteva momka sa Bahama prilikom dolaska u Tuson bio je taj da igra na poziciji krilnog centra, kako bi razvijao elemente koji su neophodni modernim “peticama” u najboljoj ligi na svetu. Miler mu je izašao u susret. Vajldketsi su igrali sa Dušan Ristićem i sa njim u startnoj postavi, što je veoma retko u doba kada košarka ide ka nižim postavama i što bržoj igri.

Kada su Ejtonovi kvaliteti u pitanju, radi se o igraču koji nema limite, kako fizičke tako i one u glavi. Poseduje izuzetnu lepezu ofanzivnih rešenja. Može da napada sa niskog posta, da šutira sa poludistance, pa čak i za tri poena. Izuzetno je snažan, brz i razume igru. Prosto, sve ono što tražite od mladog košarkaša na poziciji centra on poseduje. Zamerke na njegovu igru uglavnom se svode na defanzivu, a razlog tome može da bude priča koju smo već ispričali. Igrao je, uglavnom, na poziciji krilnog centra i čuvao je igrače niže i brže od sebe, što u NBA ligi neće biti slučaj.

Uspeh mladog centra u najboljoj ligi na svetu zavisi od jedne stvari – spremnosti da radi na sebi. Ejton je biser kome je neophodno poliranje, ali sve preduslove da postane velika NBA zvezda poseduje.

Ekipa Finiksa u svojim redovima ima Devina Bukera i Džoša Džeksona, koji čine osnovu spoljne linije za svetlu budućnost franšize. Sansima je potreban visoki igrač na koga će moći da se oslone i, da ponovimo, teško je verovati u to da će da preskoče Ejtona. Pored igračkih kvaliteta mladog centra, nikako sa uma ne bi trebalo smetnuti činjenicu da u Finiksu živi na desetine hiljada diplomaca Univerziteta Arizona, da je Ejtonova porodica nastanjena u ovom gradu, da je lokalna zvezda još od srednje škole i da je kampus Vajldketsa udaljen samo 150 kilometara.

Sa novim trenerom, Igorom Kokoškovim, Sansi bi trebalo da krenu da pobeđuju i da se dižu sa dna Zapadne konferencije. Deluje da je Ejton deo slagalice koji bi se savršeno uklopio u ovu priču. Odradio je trening samo sa timom iz Arizone i nema sumnju u to da će da bude podignut sa prve pozicije.

“Znam da ću biti prvi pik. Niko mi to nije obećao. To je moje mišljenje. Zaslužio sam to svojim radom”, rekao je Ejton nakon treninga sa Sansima.

2. MARVIN BAGLEY III (19, 211)

Nakon Finiksa će birati ekipa Sakramenta. Vlade Divac, prvi operativac Kingsa, se nalazi u veoma neugodnoj situaciji. Njegov tim je jedan od onih sa najmanje prostora za veliki iskorak, pa mu je injekcija talenta neophodna. Legendarnom srpskom centru još nisu zaboravljeni loši poslovi koje je napravio trejdom Demarkusa Kaznsa i izborom Jorgosa Papajanisa sa 13. pozicije na Draftu 2016. godine, te bi za njega bio preveliki rizik da uzme još jednog Evropljanina, tačnije Luku Dončića, sa druge pozicije, posebno zbog toga što u svojim redovima već ima dovoljno mladih igrača spoljne linije.

Kako prenose dobro obavešteni izvori, postoji velika verovatnoća da će Kingsi svojim drugim pikom i Hoksi trećim tražiti visoke igrače koji bi bili rešenja na duge staze. U najužem krugu najtalentovanijih, iza Ejtona, je Marvin Begli III. Reč je o frešmenu sa Djuka, unuku nekdašnjeg ABA i NBA Ol star igrača i zlatnog košarkaša sa Olimpijskih igara 1964. godine Džoa Koldvela, koji pokriva poziciju krilnog centra.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Marvin Begli III Datum i mesto rođenja: 14. mart 1999. (Tempi, Arizona) Visina: 211 centimetara Pozicija: Krilni centar / Centar Koledž: Djuk (2017/18)
Svi oni koji pomno prate dešavanja u koledž košarci znaju da na Djuk ne ide bilo ko. Majk Šaševski pažljivo bira momke za primer u svakom smislu, one koji gaje porodične vrednosti i spremni su naporno da rade kako bi bili bolji. Begli III je srednju školu završio za tri godine, prema programu koji su za njega pripremili roditelji, nakon čega je uspešno prošao sva testiranja i dobio dozvolu da se upiše na koledž. Pre toga je promenio tri škole za tri godine u dve države, a zanimljivo je da je 2015. bio saigrač sa Ejtonom u Finiksu. Međutim, Hilkrest Prep je napustio veoma brzo zbog, kako je njegov otac rekao, negativnih stvari koje su se dešavale u školi.

Begli III je prvu ponudu za stipendiju dobio sa samo 14 godina, ali kaže da takve stvari nisu uticale na njega. Okružen je porodicom, iz koje crpi energiju, pa spoljni faktori ne mogu da ga poremete.

“Ne obraćam pažnju na ‘hajp’ koji se pravi. Fokusiran sam na trening i na to da kada izađem iz dvorane budem bolji igrač nego kada sam ušao u nju. Ne brinem o drugim stvarima, one će doći kao posledica velikog rada”, rekao je kada mu je bilo samo 14 godina!

Onaj tim koji se bude odlučio da ga izabere moraće da bude strpljiv. Reč je o jednom od najboljih atleta koji će se pojaviti na narednom Draftu, ali i o igraču koji ima nekoliko velikih problema. Prvi i najveći je taj što nije jasno definisano na kojoj poziciji bi ovaj levorkuki košarkaš mogao da igra u NBA ligi. Visinom i konstitucijom je idealan za “četvorku”, ali ga slab šut sa distance ograničava na putu ka ulasku u društvo velikih zvezda u najboljoj ligi na svetu. Sa druge strane, trenutna građa mu ne dozvoljava da igra centra.

Drugi problem Marvina Beglija III je to što nema jasno definisana ofanzivna oružja. Dobar je u napadu iz pikenrola, eksplozivnost ga čini produktivnim nakon ofanzivnog skoka, ali iz izolacija, bilo na niskom postu bilo u igri licem prema košu, nema mnogo toga da ponudi. Na sve to bi trebalo dodati da se ne snalazi najbolje u realizaciji desnom rukom.

Begli je pik za tim koji je spreman da čeka njegov napredak. Ovom mladom momku predstoji veliki rad kako bi svojim sjajnim fizičkim predispozicijama dodao konkretno umeće za nivo koji zahteva NBA liga. U svojoj jedinoj sezoni na koledžu je beležio 21 poen, 11.1 skokova i 1.5 asistencija. U šutu iz igre je imao realizaciju od 61.4 odsto, trojke je pogađao sa 39.7 odsto uspešnosti, dok je slobodna bacanja pogađao u 62.7 odsto slučajeva. Radi se o jednom od onih igrača čije brojke bi mogle da zavaraju.

Zanimljivo je pomenuti da je Beglijev deda bio drugi pik na Draftu 1964. godine, kada su ga izabrali Detroit Pistonsi. Nema sumnje u to da će i unuk biti podignut sa visoke pozicije, a možda u Ligu uđe na isti način kao Koldvel – kao drugi pik.

3. JAREN JACKSON JR (18, 211)

U NBA dolazi još jedan Spartanac koji bi mogao da pomuti slavu Drejmonda Grina. Iz škole Toma Izoa stiže Džeren Džekson Džunior, frešmen na poziciji centra koji je jedan od najkompletnijih igrača koji će biti dostupni na narednom Draftu. Košarka mu je u genima. Otac mu je bio šampion sa San Antonijom 1999. godine, dok mu je majka od 2016. godine direktor operacija u Udruženju igračica WNBA lige.

Za Džeksona Džuniora nema mnogo toga da se kaže. Reč je o vrednom i talentovanom momku, koji igra sa puno energije. Jedan je od igrača sa kojima ne može da se pogreši. Ima potencijal da dosegne Ol star nivo i samo od njega zavisi da li će to da uradi, a u uspešnu NBA karijeru niko ne sumnja.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Džeren Džekson Džunior Datum i mesto rođenja: 15. septembar 1999. (Plejnfild, Nju Džersi) Visina: 211 centimetara Pozicija: Centar Koledž: Mičigen Stejt (2017/18)
Mičigen Stejt je u prethodnoj sezoni imao veliki broj kvalitetnih visokih igrača, pa je mladi centar na terenu provodio samo 22.2 minuta sa učinkom od 11.3 poena, 5.8 skokova, 3.2 blokade i 1.2 asistencija. Mnogi ga porede sa Kristapsom Porzingisom jer ima mogućnost da širi igru šutevima za tri poena (39.6 odsto u prethodnoj sezoni) i poseduje neverovatan osećaj za blokadu na samom obruču. Uz to, Džekson Džunior se savršeno uklapa u ono što se trenutno igra u NBA ligi kada je defanziva u pitanju. On može da odigra veoma dobru odbranu na nižim igračima prilikom preuzimanja. Zna da koristi svoje telo pod samim košem, završava sa obe ruke i veoma dobro izvodi slobodna bacanja (79.7%).

Ono što je bila Džeksonova velika mana u jedinoj sezoni na koledžu su česti problemi sa ličnim greškama. Pravio ih je 3.2 po meču. Uz to, neophodno mu je ofanzivno poliranje, poboljšanje rada nogu i da nauči da poštuje loptu. Ali, to nisu stvari koje ne mogu da se isprave, posebno kod jednog od najmlađih igrača koji će se pojaviti na narednom Draftu.

Pored nespornih igračkih kvaliteta, ne bi trebalo zanemariti činejnicu da je Džeksonov otac Džeren Džekson Senior proveo 12 sezona u najboljoj ligi na svetu i da mladi centar ima informacije iz prve ruke o tome kako se uklopiti u NBA. On će biti gotovo sigurno jedan od prvih pet pikova i sigurno jedna od prvih opcija za sve one koji svojim visokim pikovima budu želeli da se domognu centra.

Pravo da biraju sa treće pozicije imaju Atlanta Hoksi i ukoliko se za mladog košarkaša Spartansa ne odluče Kingsi onda ga tim iz Džordžije gotovo sigurno neće preskočiti. Hoksi se nalaze u procesu rebildinga i deluje da bi to bila “win-win” situacija za obe strane.

4. LUKA DONČIĆ (19, 203)

Malo je priča o Luki Dončiću koje već nisu ispričane, a koleckija individualnih priznanja i trofeja koje je osvojio sa klubom i reprezentacijom su impresivni. On je najmlađi igrač u istoriji koji je obukao dres Real Madrida u Endesa ligi, osvajač Evrolige sa “kraljevskim klubom”, MVP Fajnal fora i ligaškog dela sezone u ovom takmičenju. Dončić je sa Realom osvojio dve titule u nacionalnom prvenstvu, a trenutno se bori za treću u sezoni u kojoj je izabran za najkorisnijeg igrača i najboljeg mladog igrača Endese. Osvajač je trofeja i MVP priznanja završnog turnira juniorske Evrolige, dvostruki pobednik Kupa kralja… Sa nacionalnim timom Slovenije je osvojio Evropsko prvenstvo 2017. godine, gde je bio deo najbolje petorke. Sjajno, zar ne? Tek mu je 19 godina!

Nema sumnje u to da je mladi Slovenac jedan od najboljih igrača koji će se pojaviti na narednom Draftu, ali to trenutno nije važna činjenica. Za razliku od onih u Evropi, timovi iz najbolje lige na svetu imaju dugoročne planove i prilikom izbora na Draftu važnija je procena koliko igrač može da napreduje i kakav bi mogao da bude za pet godina. To je tačka oko koje su mišljenja podeljena. Dok se jedni dive njegovoj košarkaškoj inteligenciji, drugi smatraju da atletski ne zadovoljava standarde NBA lige.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Luka Dončić Datum i mesto rođenja: 28. februar 1999. (Ljubljana, Slovenija) Visina: 203 centimetra Pozicija: Plejmejker / Bek / Nisko krilo Klub: Real Madrid (2015-)
Trend koji trenutno vlada i zvezda vodilja za veliki broj genralnih menadžera prilikom izbora igrača na Draftu su takvi da se prvo gleda koju poziciju bi košarkaš mogao da brani u najboljoj ligi na svetu. U glavi i na terenu mladi Slovenac je plejmejker, ali postoji konsenzus oko toga da ne postoji mogućnost da igra kao “jedinica” u NBA ligi. Uz to, Dončić je u beležnicama NBA skauta označen kao igrač koji ima prosečan šut sa distance, što ga ne stavlja u kategoriju najboljih bekova ili niskih krila u generaciji koja dolazi. Kao mana mu se navodi i motorika.

Kako se Draft približava o Dončiću se sve manje govori kao o prvom piku, mada bi trebalo reći da se kroz te priče provlačio zbog “veze” sa Igorom Kokoškovim. Nije tajna da predrasude o evropskim igračima, posebno onima koji pokrivaju spoljne pozicije, još uvek postoje u NBA krugovima, a Dončićeve reči da nije siguran da li će od naredne sezone “preko bare” mu sigurno ne idu prilog kada je izbor sa visokih pozicija u pitanju.

Sa četvrtog mesta pravo da bira, ukoliko ne bude bilo razmene pikova, ima Memfis, tim koji zvezde zaobilaze u širokom luku. Mark Gasol je više puta javno izražavao svoje nezadovoljstvo, Majk Konli Džunior ima probleme sa povredama i Grizlisima preti potpuni raspad. Ako se tome doda činjenica da se ekipa nalazi u jednom od najopasnijih gradova za život u Sjedinjenim Američkim Državama dolazimo do zaključka da bi Dončić, ukoliko ga izabere Memfis, lako mogao da donese odluku da još godinu dana ostane u Evropi.

Sa druge strane, ne postavlja se pitanje da li Dončić može da igra sa najboljima na svetu, već koliki je njegov maksimum – da li može da bude igrač koji nosi franšizu na svojim leđima? Njegovi dosadašnji rezultati nisu slučajni, a Grizlisi su ekipa koja ima dobra iskustva sa igračima iz Evrope, pa bi baš oni mogli da se odluče za mladog Slovenca.

5. MOHAMED BAMBA (20, 216)

Rođen je u Harlemu. Ima dvojicu starije polubraće koji su takođe bili talentovani košarkaši. Najstariji je završio u zatvoru zbog više pljački, dok je zbog drugog zamalo ostao bez mogućnosti da igra na koledžu. Životna priča Moa Bambe nije laka, ali on se uspešno nosi sa svim izazovima.

“Nemam problem da pronađem motivaciju. Kada odrastate u Harlemu to znači da nosite teret na svojim leđima. Živite u stanu sa dve spavaće sobe u kome je uvek pet, šest ljudi, neko od rođaka… Koliko god vas neko gura napred i stvarno želi da uspete, ima ih bar još toliko koji žele da vide vaš pad”, ističe Bamba.

Reč je o centru visokom 216, sa rasponom ruku od 239 centimetara, što je najveći raspon ruku ikada izmeren na Kombajnu među igračima koji su zaigrali u najboljoj ligi na svetu. Svoju jedinu godinu na koledžu Bamba je proveo na Teksasu, gde je ušao uz veliku medijsku pažnju. Pre 10 godina je upoznao Grira Lava, finansijskog savetnika koji je u to vreme pokrenuo nekoliko sportskih aktivnosti koje su mladi u Harlemu mogli da pohađaju po završetku časova u školi. Kliknuli su i od tada su nerazdvojni. Sve što Bambi treba Grir završava, od vožnje automobilom do kuvanja ručka. Njihov odnos je iskoristio Ibrahim Džonson, polubrat mladog košarkaša, kako bi optužio Bambu da je prekršio pravila koja vladaju u NCAA, odnosno da je primao poklone od Lava. Džonson je na svom Fejsbuk profilu objavio video u trajanju od 22 minuta u kome je pokušao da obrazloži svoje navode. NCAA je brzo utvrdila da Bamba i Lav gaje odnos dugi niz godina i da kršenja pravila o amaterizmu nije bilo.

“On je uvek vodio računa o tome da NCAA bude upoznata sa onim što se dešava. Nije mi kupovao kola i takve, nepotrebne, stvari. To je uvek imalo neku svhu ili neko značenje u tom trenutku”, objasnio je Bamba navode svog polubrata.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Mohamed Bamba Datum i mesto rođenja: 12. maj 1998. (Harlem, Njujork) Visina: 216 centimetara Pozicija: Centar Koledž: Teksas (2017/18)
U to vreme mediji su pisali da je Ibrahim optužio Moa jer je preko njega želeo da uđe u posao oko zastupanja igrača u NBA ligi. U posao o kome ne zna ništa. Sa druge strane, Bamba kaže da je oprostio bratu i da normalno komuniciraju, ali da se distancirao od njega i posvetio pripremama za ulazak u najbolju ligu na svetu. Kada smo već pomenuli Ibrahima, on je hapšen zbog krivičnog dela falsifikovanja, dok je najstariji Sidiki Džonson proveo neko vreme u zatvoru zbog više pljački. Sidiki je bio jedan od najtalentovanijih igrača među srednjoškolcima u Sjedinjenim Američkim Državama. Dobio je stipendiju Univerziteta Arizona, ali je nakon samo tri utakmice prešao na Providens. Na ovom koledžu je odigrao 13 mečeva i potom ga napustio iz ličnih razloga.

Bambini roditelji su imigranti iz Obale Slonovače, gde mu se otac nedavno vratio da živi. Majka je i dalje nastanjena u Harlemu, dok mladi centar naporno trenira na ispravljanju svojih mana. Svako poređenje Bambe sa trenutno aktuelnim NBA zvezdama počinje sa Rudijem Goberom. Već sada može da se kaže da je on siguran izbor ukoliko u budućnosti očekujete sjajnog defanzivca pod samom tablom, igrača koji će da zaključa reket. Da li je to dovoljno da na njega potrošite lutrijskog pika?

Radi se igraču koji je izuzetno sirov u ofanzivi. Bamba je tokom svoje jedine sezone na koledžu beležio 12.9 poena, 10.4 skokova i 3.7 blokada. Njegova napadačka produkcija se svodila uglavnom na zakucavanja, pa mu je realizacija šuta iz igre bila 60.3 odsto. Tome bi trebalo dodati i 67.8 osto uspešnosti sa linije za slobodna bacanja i 28 odsto realizacije šuteva iza linije za tri poena. Međutim, momak iz Harlema voli da uči, obožava šah, a prema njegovim rečima Grir Lav je majstor u tome da mu obezbedi najbolje uslove za napredak. Po završetku sezone u NCAA ligi, gde je Teksas ispao već u prvoj rundi Turnira, Bamba je ušao u teretanu, a za ofanzivni napredak je bio zadužen Dru Henlen. Kroz njegovu akademiju su prošli, između ostalih, Bredli Bil, Džejson Tejtum, Endru Vigins i Džoel Embid. Svi su mu zahvalni jer im je u velikoj meri pomogao da unaprede svoj šut.

Henlenov princip rada je podeljen u tri faze – učenje, usvajanje i implementacija. Bamba je na početku rada sa Henlenom imao obavezu da na jutarnjem treningu ubaci 100, a na večernjem 150 šuteva za tri poena. Te brojke su do kraja programa rasle na 200 i 300. Sada ostaje da se vidi koliko je uspeo da uradi na tom polju za par meseci, jer mu upravo od sposbnosti da unapredi svoju igru u napadu zavisi domet u najboljoj ligi na svetu. 

Pored nedefinisanih mogućnosti u ofanzivi, preostala dva problema koja se spočitavaju Bambi su nedostatak mišićne mase i loša odbrana od pikenrola, gde bi posebnu pažnju trebalo da obrati na rad nogu, odnosno na ubrzanje. U punom trku ovaj košarkaš tri četvrtine terena prelazi za 3.04 sekundi, odnosno brže nego Rasel Vestbruk! O svemu što ga očekuje u NBA ligi iskustvo mu je preneo Džoel Embid. Bamba je na početku ovogodišnjeg plej ofa bio gost centra Filadelfije. Proveli su mnogo vremena družeći se, što je budućem lutrijskom piku, prema sopstvenom priznanju, otvorilo oči. Dobio je iskustvo iz prve ruke i sigurno je da će to da mu olakša prilagođavanje na najbolju ligu na svetu.

Dobro obavešteni izvori tvrde da je Deni Ejndž izuzetno zainteresovan da se domogne prava na nekog od visokih pikova kako bi u Boston doveo Bambu. I upravo je to ono što bi bio idealan razvoj situacije za mladog centra – tim koji ima dovoljno poena u rukama svojih igrača i u kome bi se od njega na početku karijere očekivalo da pruži doprinos u defanzivi i na skoku, te da polako napreduje. Takođe, isti izvori navode da ni u Dalasu, koji ima pravo da bira sa pete pozicije, ne bi imali ništa protiv da Bamba sleti u njihovo jato.

Za razliku od, na primer, Beglija III centar koji dolazi sa Teksasa već sada ima šta da ponudi timu koji ga bude izabrao. Jedino se postavlja pitanje, kao i kod Dončića, da li može dovoljno da napreduje da bi bio košarkaš koji nosi franšizu na svojim leđima i menja tok njene istorije.

6. MICHAEL PORTER JR (19, 211)

Da je jun 2017. i da pričamo o Draftu koji će biti održan godinu dana kasnije onda bismo sigurno o Majklu Porteru Džunioru diskutovali kao o jednom od najozbiljnijih kandidata za prvo mesto. Najbolji srednjoškolac prema sudu mnogih čija se reč i izbor poštuju, vodio je Nejtan Hel do skora 29-0 sa 36.2 poena i 13.7 skokova po meču i to sve pod trenerskom palicom Brendona Roja. Obavezao se Vašingtonu, gde mu je otac bio pomoćnik Lorencu Romaru, ali je nakon smene prvog trenera promenio odluku i krenuo zajedno sa ocem i mlađim bratom kući – na Misuri. Porter Senior je dobio posao asistenta na koledžu koji je pohađao, a dvojica braće košarkaške stipendije u školi u kojoj su njihove dve sestre nastupale za ženski tim. Da bi priča o porodici Porter i košarci bila upotpunjena trebalo bi pomenuti da je majka bila srednjoškolska senzacija i potom zvezda Ajove.

Obećevajuća priča, ali… Već na prvom zvaničnom meču Porter Džunior je povredio leđa, treći i četvrti pršljen, i morao je na operaciju. Sezona za njega je bila završena, odnosno tako je delovalo u tom trenutku. Krajem februara je dobio dozvolu doktora da se vrati treninzima, a sa njom su došla i ohrabrenja skauta da zaigra u finišu sezone. To je i uradio. Na teren se vratio 8. marta u četvrtfinalu konferencijskog turnira, a potom je igrao i u prvoj rundi Ludila gde je Misuri poražen od Florida Stejta. Na oba meča je ulazio sa klupe, očigledno nespreman. Beležio je 14 poena i devet skokova, uz realizaciju šuta iz igre 9/29.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Majkl Porter Džunior Datum i mesto rođenja: 29. jun 1998. (Kolumbija, Misuri) Visina: 211 centimetara Pozicija: Krilo Koledž: Misuri (2017/18)
Zbog prethodno navedenog, umesto o poređenjima sa Kevinom Durentom pričamo o novom Džoelu Embidu. Timovi kojima je krilni košarkaš interesantan prvo će gledati u njegov zdravstveni karton, pa tek onda u ono što može da prikaže na terenu. Kao ekipe koje bi želele da ga vide u svojim redovima se pominju Memfis i Los Anđeles Klipersi, koji bi želeli da naprave trejd kako bi izborili pravo da biraju visoko. Takođe, kao potencijalna destinacija za Portera Džuniora figurira Čikago, za koji bi bio savršeni dodatak na već postojeću osnovu mladih igrača. Bulsi imaju pravo da biraju sa sedme pozicije.

“Zdrav sam i mislim da sam najbolji igrač među onima koji će se naći na Draftu”, ističe Porter Džunior.

Ono što je zanimljivo pomenuti kada je Porter u pitanju, kao i čitava njegova porodica, je vera u Boga. Tokom oporavka od povrede krilni košarkaš je na društvene mreže postavljao citate iz Biblije. Kako smo već pomenuli, čitava porodica je zaljubljena u igru pod obručima, a majka Lisa Porter, ranije Lisa Beker, kaže da su deca talenat nasledila od nje. Ona je u svojoj poslednjoj godini srednje škole, u sezoni 1982/83, beležila 58.7 poena po meču! Dobro ste pročitali.

“Moja deca ne mogu to da urade”, rekla je Lisa.

A, dece ima na pretek u ovoj porodici. Majkl Porter Džunior ima tri brata i četiri sestre!

Krilni košarkaš, ukoliko bude bio zdrav, se savršeno uklapa u trendove koji trenutno vladaju u NBA ligi. Sa 211 centimetara on igra “trojku”, ali bi u određenim situacijama sasvim sigurno mogao da “glumi” krilnog centra. Poseduje lep repertoar ofanzivnih rešenja, uz veoma dobar šut sa distance. Jedna od mana mu je nekonstantnost u defanzivi, ali radi se o igraču koji nema ograničenja u nadogradnji igre u oba smera. Ostaje mu da vredno radi na tome da ono što je dobro podigne na viši nivo, a ono što mu zameraju ispravi i da se nada da će da ostane zdrav.

Teško je verovati da će Porter Džunior dugo čekati da bude izabran na Draftu. Radi se o vanserijskom talentu i trebalo bi očekivati da sa njegovim zdravljem rizikuju timovi koji nemaju mnogo toga da izgube poput Sakramenta, Memfisa, Orlanda…

7. MIKAL BRIDGES (21, 201)

U moru ‘one-and-done’ igrača koji će biti izabrani u Lutriji na predstojećem Draftu izdvaja se ime juniora sa Vilanove, Mikela Bridžisa. Radi se o jednom od onih momaka zbog kojih bi vam krenule suze kada biste videli da su uspeli u najboljoj ligi na svetu. Svi treneri sa kojima je radio, kao i igrači sa kojima je delio svlačionicu se slažu u jednoj stvari – Bridžis je divna osoba, na terenu i van njega. Treneri ističu da se radi o momku koji upija kao sunđer, koji voli da trenira i voli da bude treniran, dok njegovi saigrači kažu da je uvek tu kada je potrebna pomoć, nikada neće da povisi ton ili da vam uputi neku ružnu reč.

O radnoj etici ovog momka najbolje govori podatak da je prihvatio savet Džeja Rajta, trenera Vilanove, i presedeo čitavu prvu sezonu, uprkos tome što je među Divlje mačke stigao kao zvezda iz srednje škole. Bio je mlađi od ostalih i fizički nezreo za NCAA, ali nije gubio vreme. Radio je na svome telu i pomagao u skautingu za mečeve. Vratio se u sezoni 2015/16 i kao rezervista pomogao Vilanovi da se domogne titule šampiona u koledž košarci posle 31 godine pauze. Na tom putu je beležio 6.4 poena, 3.2 skokova i 1.1 ukradenih lopti, uz 29.9 odsto realizacije šuta za tri poena. Dobro obratite pažnju na poslednji podatak!
LIČNA KARTA Ime i prezime: Mikel Bridžis Datum i mesto rođenja: 30. avgust 1996. (Filadelfija, Pensilvanija) Visina: 201 centimetar Pozicija: Nisko krilo Koledž: Vilanova (2015-2018)
Predviđeno je bilo da Bridžis bude šesti igrač tima u svojoj sofmor sezoni, ali ga je povreda Fila Buta gurnula u startnu postavu na 33 od 36 utakmica Vajldketsa. Brojke mu nisu značajno porasle, ali mu je iskustvo koje je stekao kao starter mnogo značilo za nastavak karijere i ono što je usledilo samo godinu dana kasnije. Bridžis je kao junior “eksplodirao”. Bio je jedan od nosilaca igre Vajldketsa u pohodu na treću titulu u istoriji škole. Mladi košarkaš je beležio 17.7 poena, 5.3 skokova, 1.9 asistencija, 1.5 ukradenih lopti i 1.1 blokada, a iza linije za tri poena je šutirao sa 43.5 odsto uspešnosti.

U beležnicama GM-ova Bridžis se visoko kotira, jer prosto svako u timu želi da ima momka koji će da ćuti, da radi i da daje doprinos svake večeri, nekoga koga će svi da obožavaju, na čiji račun će moći da se šale… A pošalica je bilo na tone, posebno kada je stupio na koledž. To je išlo toliko daleko da je i njegova majka imala nekoliko takvih ispada u javnosti na račun njegove građe. Bio je mršav, sa rasponom ruku od 215 centimetara i bio je idealna meta za tako nešto. Njegovo telo je i danas jedna od stvari o kojima se najviše govori kada se priča o budućnosti. Nedovoljno jak rameni pojas mu pravi probleme prilikom šuta iz driblinga, prilokom napadanja koša iz kontakta, kao i u odbrani na niskom postu.

Bridžis je jedan od igrača koji rade sve na terenu, pa poređenja sa Kavaijem Lenardom ne bi trebalo da čude. Ipak, da bi postao ozbiljan košarkaš u NBA ligi potrebno je da se poklopi nekoliko stvari. Prva je da ga izabere tim u kome bi dobio prostor da igra. Druga je da taj tim ima trenera koji je spreman da ga istrpi i da sačeka njegovo fizičko i psihičko sazrevanje. Treća je da nastavi da radi i da podiže igru na viši nivo iz godine u godinu.

Ukoliko ne budu uspeli da se domognu Majkla Portera Džuniora, ne bi bilo iznenađenje da Bulsi sa sedme pozicije pokupe upravo Bridžisa. Tim je u ranoj fazi rebildinga, a pozicija startne “trojke” im je na duge staze upražnjena. I upravo u tom smeru, ako sve bude išlo prema očekivanjima, bi mogla da se razvija Bridžisova karijera – nikada prva violina, ali deo bez koga tim ne bi mogao da funkcioniše.

8. TRAE YOUNG (19, 188)

Jedan od igrača oko kojih se mnogo pričalo i oko kojih mišljenja idu iz krajnosti u krajnost je Tre Jang. Reč je u frešmenu sa Oklahome čija igra u velikoj meri podseća na ono što radi Stefan Kari. Prvi strelac i najbolji asistent u sezoni koja iza nas u koledž košarci, ali i igrač koji je izgubio najviše lopti. Sunersi su sezonu završili u prvoj rundi Turnira, posle poraza od Roud Ajlenda u produžetku.

Mladom plejmejkeru je bilo predodređeno da se bavi košarkom. On je sin Rejforda ‘Reja’ Janga, bivšeg studenta Teksas Teka i košarkaša koji je profesionalno igrao u malim klubovima u Evropi. Tre je rođen dok su mu roditelji još uvek bili na koledžu. Sa majkom Kendis i sestrom Kejtlin je pratio oca u Francuskoj, Italiji, Portugalu i Španiji, a kada je Rej završio karijeru porodica se nastanila u Normanu, gradu od 110.000 stanovnika u Oklahomi. Bračni par je dobio još jednu ćerku i još jednog sina, a Kendisini roditelji su živeli blizu porodice Jang.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Rejford Tre Jang Datum i mesto rođenja: 19. septembar 1998. (Lobok, Teksas) Visina: 188 centimetara Pozicija: Plejmejker Koledž: Oklahoma (2017/18)
Dobra stvar za košarku u ovoj američkoj državi se dogodila 2008. godine, kada je ona postala dom Tandera. Rej je od tada vlasnik godišnje karte, a Tre je od malih nogu posećivao dvoranu Oklahome Siti. Sa ocem je odlazio na mečeve satima pre njihovog početka kako bi gledao zagrevanja NBA zvezda. Otac je činio sve da sina zarazi igrom pod obručima.

Zanimljivo je pomenuti da Tre Jang nije igrao košarku u svojoj prvoj godini srednje škole, ali je već u drugoj briljirao. U svojoj seniorskoj sezoni je beležio 42.6 poena, 5.8 skokova i 4.1 asistencija. To nije prošlo nezapaženo, ali daleko od toga da su ga lovci na talente smatrali najboljim plejmejkerom u zemlji. U to vreme Jangu su predviđali kraj prve ili početak druge runde na Draftu 2018. godine. Trebalo bi pomenuti da ga je otac forsirao tokom srednjoškolskih dana. Često su se vozili tri sata do Dalasa ili šest sati do Hjustona kako bi Tre igrao sa boljim igračima od onih koji su mu bili rivali u Oklahomi.

Iako je imao ponude boljih košarkaških programa, između ostalih Kentakija, odlučio se za Oklahomu, čiji kampus je bio na samo 10 minuta vožnje od porodične kuće Jangovih. Već nakon nekoliko utakmica u dresu Sunersa privukao je pažnju javnosti i njegove šanse na Draftu su počele da skaču. Sezonu je završio sa 27.4 poena, 8.7 asistencija, 3.9 skokova i 1.7 ukradenih lopti po meču. Više niko nije mogao da ga ignoriše.

Koji su njegovi kvaliteti i mane? Najkraće moguće, radi se o sjajnom šuteru i igraču koji poseduje visok košarkaški IQ. Sa druge strane, ograničavajući faktori su fizičke prirode. Visok je samo 188 centimtara i ima jedva nešto više od 80 kilograma. Zbog toga je imao probleme u kontakt igri na koledžu, a oni će postati još izraženiji u NBA ligi.

Priča koja je pratila Karija 2009. godine je gotovo identična Jangovoj – sjajan šuter sa malim izgledima za uspeh u NBA zbog tela koje ne odgovara trendovima koji vladaju u najboljoj ligi na svetu. O ovome sigurno razmišljaju generalni menadžeri, jer niko ne želi da ponovi grešku Dejvida Kana i izabere Rikija Rubija i Džonija Flina pre Stefa Karija. Sa druge strane, Kari je jedan i rizik je veliki. Sa osme pozicije pravo da bira ima Klivlend. Odlazak Lebrona Džejmsa je praktično gotovo stvar, što Kavse stavlja u idealnu poziciju za izbor Janga, ukoliko ostane dostupan. Bukvalno neće imati šta da izgube. Sa punim kepom i gomilom loših igrača biće daleko od tima koji može da upeca krupnu ribu, pa je rizik na Draftu jedino što im ostaje u lovu na zvezdu.

9. SHAI GILGEOUS-ALEXANDER (19, 198)

Kako tokom čitvog košarkaškog odrastanja tako i na Draft Šej Gildžis-Aleksander izlazi kao igrač ispod radara. On je sin sprinterke Čermejn Gildžis, koja je učestvovala na Olimpijskim igrama 1992. godine u trci na 400 metara, i Vona Aleksandera, koji mu je usadio ljubav prema košarci. Gildžis-Aleksander će 22. juna pokušati da odbrani čast Kentakija, koji po prvi put od dolaska Džona Kaliparija na klupu nema igrača o kome se mnogo govori.

Junak ove priče je detinjstvo proveo u Torontu, a možda i presudnu ulogu u njegovom životu je odigrao Dvejn Vašington, čovek koji ga je trenirao u srednjoj školi.

“On je poseban momak. Zanimaju ga samo porodica i košarka. Proveli smo zajedno tri godine i mislim da za to vreme nikada nisam imao pauzu za ručak”, u šali ističe Vašington i nastavlja:

“Gledali smo video snimke Džona Stoktona, Stiva Neša, Krisa Pola i još nekoliko vrhunskih plejmejkera. On je pokušavao da shvati igru, odnosno teške koncepte na terenu, iako nije znao kako da ih iskoristi u to vreme. Prosto mu je delovalo zanimljivo da ih nauči.”
LIČNA KARTA Ime i prezime: Šejvonte Ejsijen Gildžis-Aleksander Datum i mesto rođenja: 12. jul 1998. (Toronto, Kanada) Visina: 198 centimetara Pozicija: Plejmejker Koledž: Kentaki (2017/18)
Kada je Šej imao 15 godina trener mu je rekao da bi trebalo da razmisli u odlasku u Ameriku, jer on nema više čemu da ga nauči.

“Bio je ljut na mene. Plakao je… Već tada sam imao utisak da on na terenu može da predvidi kretnje preostalih devet košarkaša, da se svaka akcija odigra u njegovoj glavi pre nego na terenu”, rekao je Vašington.

Završio je u Tenesiju, a u svojoj seniorskoj sezoni je beležio 18.4 poena, 4.4 skokova i četiri asistencije. Njegov talenat nije ocenjen sa maksimalnih pet zvezdica, već sa četiri, ali ga oko Džona Kaliparija nije zaobišlo. Zanimljivo je pomenuti da se Gildžis-Aleksander u startu obavezao Floridi, ali je tokom leta 2016. ponovo otvorio to pitanje. U uži izbor su ušli Kentaki, Kanzas, UNLV, Sirakjuz i Teksas.

“Priču o njegovom razvoju ću pričati do kraja svoje karijere. On je nadareno dete, sa dobrim fizičkim predispozicijama, ali ono što ga je dovelo na trenutni nivo je pakleni rad. Svakoga jutra je trenirao od sedam sati, bio je najbolji u teretani i nikada nije propuštao časove. O tome sam pričao i ranije, a sada ću da ponovim – igrač ne može da bude disciplinovan na terenu ukoliko nije disciplinovan van terena. Ja takvog nisam upoznao do sada. Šej je disciplinovan od rođenja i niko ga na to nije terao. Svojim radom je sve postigao, a stav koji ima i glava će ga odvesti do uspeha i na višem nivou. Ponosan sam na njega. Timu koji ga bude izabrao mogu da kažem da neće da pogreši”, pun je reči hvale za svog učenika Kalipari.

O Treu Jangu, pa i o Kolinu Sekstonu se pisalo i pričalo mnogo više nego o frešmenu sa Kentakija, a za pet godina kada se budemo vratili na Draft iz 2018. vrlo lako može da se dogodi da o Gildžisu-Aleksanderu govorimo kao o najboljem plejmejkeru i jednom od najboljih igrača iz klase. Ovaj momak ima sjajne fizičke predispozicije za NBA, vidi sve na terenu i odličan je defanzivac. Završava sa obe ruke na obruču, a ono na čemu bi trebalo da radi je brzina izbačaja prilikom šuta i fizički napredak, posebno ramenog dela. U svojoj jedinoj sezoni na Kentakiju je beležio 14.4 poena, 5.1 asistencija, 4.1 skokova i 1.6 ukradenih lopti. Na terenu je provodio nešto manje od 34 minuta, a iza linije za tri poena je šutirao sa 40.4 odsto uspešnosti.

Gildžis-Aleksander bi trebalo da bude siguran izbor za tim kome nije nužno potreban superstar, za tim koji traži dobrog plejmejkera na duže staze. Očekuje ga veliki rad kako bi svoje telo i svoju igru prilagodio standardima NBA lige, ali u njegov uspeh ne bi trebalo sumnjati. Pitanje je samo gde su mu limiti i da li uopšte postoje?

Sa devete pozicije će birati Njujork Niksi. Čini se da stvari sa Frenkom Nilkinom ne idu u očekivanom smeru, pa bi menadžment tima iz Velike jabuke trebalo da razmisli o kanadskom košarkašu, ukoliko bude bio dostupan. Nemojte da vas iznenadi ukoliko ga izabere ekipe Orlanda sa šestog ili Klivlend sa osmog mesta.

10. WENDELL CARTER JR (19, 208)

Nakon godina “tankovanja” ekipa Filadelfije je krenula u pravom smeru. Siksersi iza sebe imaju uspešnu sezonu. Stigli su do druge runde plej ofa, a Džoel Embid i Ben Simons su konačno ostali zdravi. Iako sve deluje kao bajka, Sikserse očekuje teško leto. Mladi igrači će sada morati da ponesu teret na svojim leđima, jer se od njih očekuje rezultat. Menadžment tima bi trebalo mlade zvezde da okruži dobrim igračima kako bi taj teret lakše podnele. Na sve to se nadovezao skandal sa prvim operativcem ekipe Brajanom Kolanđelom samo dve nedelje pre Drafta, što nas dovodi do zaključka da fanovi ekipe iz Pensilvanije mogu da budu malo zabrinuti.

Siksersi su tim koji je dobro popunjen mladim igračima i veoma je teško predvideti kako bi mogli da biraju na Draftu. Nije isključeno da će primeniti staro dobro pravilo “biraj najbolje što je u ponudi”, a ne bi trebalo zanemariti ni mogućnost trejda pika za nekog od iskusnih igrača. Jer, iskustvo je ono što je neophodno ovom timu kako bi krenuo napred. I dok priče o dolasku Lebrona Džejmsa ne jenjavaju, realnost je takva da su Džej Džej Rediku i Marku Belineliju istekli ugovori. Uprkos tome što će Siksersi tokom leta imati dosta prostora u ‘seleri kepu’ i što će biti magnet za slobodne agente, teško je verovati da će uspeti da zadovolje zahteve dvojice veterana iza kojih je sjajna sezona. Redik i Belineli će, u to nema sumnje, želeti da potpišu unosne višegodišnje ugovore, pa deluje gotovo nemoguće da ih u narednoj sezoni obojicu gledamo u dresu Filadelfije.

Kako bi Simonsovo bacanje “cigli” sa distance što manje uticalo na igru tima, ekipi su neophodni sjajni šuteri na ostalim pozicijama. Nema sumnje da bi Bret Braun najviše voleo kada bi njegov tim sa 10. mesta uzeo Mikela Bridžisa, ali je teško verovati da će on da ostane dostupan u toj fazi Drafta. Druga opcija je izbor nekoga od preostalih visokih igrača, s obzirom da je jedini centar pod ugovorom na više godina Embid. Jedna od mogućnosti u tom slučaju bi mogao da bude Vendel Karter Džunior, novajlija sa Univerziteta Djuk, koji svojom igrom podseća na Ala Horforda.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Vendel Karter Džunior Datum i mesto rođenja: 16. april 1999. (Atlanta, Džordžija) Visina: 208 centimetara Pozicija: Krilni centar / Centar Koledž: Djuk (2017/18)
Karter Džunior potiče iz košarkaške porodice. I otac i majka su mu pohađali koledž zahvaljujući košarkaškoj stipendiji. Karter Senior je poznavao sestru svoje buduće supruge. Svidela mu se na prvi pogled, kao i on njoj. Prvi sastanak se dogodio nenadano i na neobičan način. Karter je učestvovao na lokalnom takmičenju u zakucavanjima. Izveo je, za to vreme ne baš često viđenu, vetrenjaču, publika je poludela, osvojio je trofej i spontano ga odneo do nje. Taj pehar krasi dom porodice Karter i danas.

Iako je dete košarke ona mu nije bila primarno zanimanje. Roditelji su mu od najranijeg detinjstva stavljali do znanja da je škola broj jedan. Ukoliko ocene nisu bile maksimalne nije mogao na treninge. To ga je dovelo u situaciju da dobije stipendiju Harvarda, ali je odabrao Majka Šaševskog i Blu Devilse. U svojoj jedinoj sezoni na Djuku je beležio 13.5 poena, 9.1 skokova, 2.1 blokada i dve asistencije. Iza linije za tri poena je šutirao sa 41.3 odsto uspešnosti. Nakon toga je odlučio da izađe na Draft, ali to nije prošlo glatko. Majka je bila za to da se vrati u Duram, dok je otac podržavao odluku da se otisne u profesionalce. Sve to je pratila istraga FBI-a o kršenju pravila o amaterizmu. Na kraju, Vendela Kartera Džuniora ćemo od naredne sezone da gledamo u NBA ligi.

Kada bi imao fizičke predispozicije i telo kolege sa koledža Beglija III onda bismo o njemu govorili kao o potencijalnom prvom piku na Draftu. Ovako možemo da kažemo da Karter Džunior radi gotovo sve na terenu, ima dobar pregled igre, može da razigra saigrače sa niskog posta, da šutira sa distance, pa se od njega očekuje lepa NBA karijera. Ono što je trenutno njegov najveći problem je konstitucija, kojom ne zadovoljava, pre svega defanzivno, standarde centara u NBA ligi. Veliki problem za igranje na poziciji “četiri” mu predstavljaju lateralne kretnje i brzina.

Ono što sa sigurnošću može da se kaže je da se radi o vrednom momku, koji je životne lekcije učio od oca. Karter Senior je ostavljen kao dete od strane majke, a otac mu je bio u zatvoru jer je u to vreme prekršio odredbe uslovne slobode dobivši vanbračno dete. Do osme godine je odrastao u domu za napuštenu decu, kada ga je usvojio stariji bračni par. Sreća je kratko trajala. Novi otac je preminuo od kancera kada mu je bilo 11 godina, a tri godine kasniej ista bolest mu je odnela majku. Sa 14 godina je ostao sam na svetu. Kriminal, droga i sejanje dece su mu bili opcija, ali ga je od takvog života odvukla košarka. Trenirao je kad god je mogao i zahvaljujući “kraljici igara” izašao na pravi put. Dobio je stipendiju i potom profesionalnu karijeru proveo u Dominikanskoj Republici.

“Kada ga gledam kako igra srećan sam jer smo za to svi zajedno radili. Isto tako sam mu dao na desetine primera igrača koji nisu dobili drugi ugovor u NBA ligi. Mora da se fokusira na “plan B”. Možda ja nisam uradio sve što sam mogao, ali nisam imao izbora. On ga ima i želim da učini sve što može i na terenu, ali i van njega”, rekao je Karter Senior.

Siksersima nisu potrebne zvezde, već igrači koji bi popunili rotaciju na pravi način. Vendel Karter Džunior bi mogao da bude igrač koji bi doneo kvalitetne minute sa klupe u drugoj polovini sezone, kada prođe period prilagođavanja na NBA ligu.

11. KEVIN KNOX II (18, 206)

Kada srednjoškolac na stolu ima ponude Djuka, Nort Karolajne i Kentakija, uz niz manjih košarkaških programa, onda je jasno da spada u red najtalentovanijih. Pored toga, trebalo bi dodati da Kevin Noks II dolazi iz imućne porodice. Otac mu je studirao na Florida Stejtu zahvaljujući sportskoj stipendiji, a potom je profesionalno, doduše kratko, nastupao u NFL-u. Zašto je ovo važno? Mladi košarkaš je odbio ponudu od 1.4 miliona dolara da nakon srednje škole odigra jednu sezonu u kineskoj ligi.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Kevin Noks II Datum i mesto rođenja: 11. avgust 1999. (Finiks, Arizona) Visina: 206 centimetara Pozicija: Krilo / Krilni centar Koledž: Kentaki (2017/18)
Noksova budućnost u NBA je na pozicijama niskog krila i “streč četvorke”. Da bi mogao da igra sa najboljima trebalo bi da unapredi gotovo sve aspekte u svojoj igri, odnosno da mu postane konstanta ono što je na trenutke umeo da pokaže kao član Kentakija. U svojoj jedinoj sezoni na koledžu je beležio 15.6 poena i 5.4 skokova, uz 34 odsto realizacije šuta za tri poena. Telo krilnog košarkaša je već spremno za najbolju ligu na svetu, ali ostaje rad na podizanju procenata šuta sa distance, poboljšanju lateralnih kretnji i poštovanju lopte.

Van terena važi za momka koji ne voli provod. Uči i igra košarku. Najstarije je od četvoro dece u porodici. Za šire mase prilično dosadno, zar ne? Za uspeh u košarci to je dobra osnova.

Krilni košarkaš bi lako mogao da završi u Šarlotu. Ekipa iz Severne Karoline dugo već tavori u prosečnosti, pa je Majkl Džordan preduzeo radikalne mere po završetku sezone. Mič Kupčak je dobio posao genarlnog menadžera, dok je na klupu seo Džejms Borego, doskorašnji asistent Grega Popoviča. Ono što sledi su trejdovi, a 11. pik na Draftu bi mogao da bude deo paketa. Sa ove pozicije Hornetsi ne mogu da očekuju mnogo toga, ali ukoliko zadrže pika Noks deluje kao korektno rešenje na duže staze, pored dve ili tri zvezde.

12. COLLIN SEXTON (19, 191)

Los Anđeles Klipersi na raspolaganju imaju dva lutrijska pika, ali sa 12. i 13. pozicije teško da mogu da se nadaju izboru superstara. Ono što menadžment tima iz El Eja agresivno pokušava je da se pomeri napred na predstojećem Draftu, a za takav scenario bi verovatno bilo potrebno da se odreknu Diandrea Džordana, najvrednijeg igrača koji im je ostao u sastavu. Dobro obavešteni izvori kažu da bi Klipersi bili izuzetno srećni kada bi se dokopali Majkla Portera Džuniora.

Ukoliko ne budu uspeli da naprave odgovarajući dil, Klipersi će morati da se skoncetrišu na ono što mogu da urade i ne bi trebalo da bude sumnje u to da će jedan od dva uzastopna pika da potroše na nekog od igrača koji pokrivaju pozicije “jedan” i “dva”. U pomenutoj fazi Drafta bi mogao da im bude dostupan Kolin Sekston, plejmejker koji izlazi na Draft posle godinu dana provedenih na Alabami. Mnogi će reći da je reč o jednom od najvećih radnika u generaciji.

“Radim naporno od svoje treće godine. Moj otac je trener i terao me je da trčim do iznemoglosti dok još uvek nisam bio dovoljno snažan da mogu da šutiram na koš. Roditelji su me naučili da je veliki rad najvažniji deo životnog uspeha. Oduvek su mi govorili da imam potencijala, dok su drugi to uvideli kasnije”, osvrnuo se Sekston na to kako je stekao radne navike.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Kolin Sekston Datum i mesto rođenja: 4. januar 1999. (Merijeta, Džordžija) Visina: 191 centimetar Pozicija: Plejmejker Koledž: Alabama (2017/18)
U prvi plan je izbio nakon Svetskog prvenstva za igrače do 17 godina koje je 2016. godine održano u Španiji. On je predvodio Sjedinjene Američke Države do zlatne medalje i proglašen je za MVP-a turnira, ali je zanimljiv način na koji se sve to odigralo. Ovaj momak je pozvan u kamp nacionalnog tima po prvi put u karijeri i bio je rešen da tu šansu iskoristi. Ispred njega je bio veliki broj igrača koji su već imali određenu reputaciju i gotovo zagarantovano mesto u timu. Međutim, prionuo je na posao pre samog odlaska na pripreme reprezentacije. Imao je tri treninga dnevno, prvi u šest ujutru na kome je radio na taktici i tehnici. Podne je bilo rezervisano za teretanu ili trčanje, dok je uveče imao šuterske treninge. Izborio se za svoje mesto, a potom je u Španiji blistao.

“Bio sam na terenu gde su nam uručene zlatne medalje i imao sam utisak da svi gledaju u mene. Čuo sam da je spiker izgovorio moje ime, ali nisam znao o čemu se radi. Mislio sam da je nemoguće da ja budem izabran za MVP-a. Sam odlazak u Španiju je bio neverovatan uspeh. Po glavi mi se motalo 1.000 stvari, a onda je jedan igrač Turske, koju smo pobedili u finalu, prišao i rekao mi da sam izabran za najboljeg igrača. Bio sam u šoku, Znate, samo par meseci ranije nisam imao nijednu ponudu za košarkašku stipendiju, nikoga nisam zanimao…”

Nakon toga sve se okrenulo u životu Kolina Sekstona. Na iznenađenje mnogih izabrao je Alabamu, školu koja je poznata po američkom fudbalu. Da li je za to bio zaslužan novac ili ne verovatno nikada nećemo saznati. Naime, Sekston je bio pod istragom FBI-a zbog kršenja pravila o amaterizmu u skandalu koji je krajem 2017. godine uzdrmao koledž košarku. Njegovi roditelji tvrde da je Krimson Tajd izabrao zbog trenera Ejverija Džonsona, koji je, za razliku od svojih kolega sa ostalih zainteresovanih koledža, lično dolazio u nekoliko navrata u dom Sekstonovih kako bi im pokazao koliko mu je stalo do Kolina.

U svojoj jedinoj godini na koledžu Sekston je beležio 19.2 poena, 3.8 skokova i 3.6 asistencija. Radi se o snažnom i čvrstom momku, koji voli da se takmiči. Ima dobro telo za NBA ligu i potencijal da bude sjajan defanzivac. Međutim, njegov domet u karijeri zavisi od toga koliko će uspeti da unapredi svoju igru u pozicionim napadima i svoj šut. Sekston nije talentovan napadač, ima malo sporiji izbačaj i nije sjajan u šutu iz driblinga. Imajući u vidu njegove radne navike sigurno je da će na tom polju uspeti da se popravi, ali ostaje sumnja da li će to da bude dovoljno za uspeh među najboljima na svetu.

“Moj nadimak je “Mladi bik”. Sve će vam biti jasno kada budete videli kako igram. Moji rezultati u dosadašnjem toku karijere nisu slučajni. Igram dobro zbog toga što idem u salu svake večeri i ne napuštam je dok ne ubacim 300 šuteva”, poručuje Sekston.

Ovaj dečko ima samopouzdanje, stav i radne navike, što je nekada bitnije od talenta.

13. ROBERT WILLIAMS (20, 206)

Bio je projektovan kao lutrijski pik i na prethodnom Draftu, ali je odlučio da se vrati na Teksas A&M i odigra još jednu godinu u koledž košarci. Takvu odluku je doneo iz, kako kaže, dva razloga.

“Vi uveče nameštate svoj krevet i vi ćete da legnete u njega. Od toga kako to uradite zavisi kako ćete da spavate. Doneo sam odluku i ja moram da se nosim sa njom. Prvi razlog za to što nisam izašao na Draft je taj što sam želeo da ostavim dublji trag na koledžu. Drugi je taj što nisam bio spreman za iskorak – psihički, fizički i igrački”, rekao je Robert Vilijams (20, 206) pre godinu dana.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Robert Li Vilijams III Datum i mesto rođenja: 17. oktobar 1997. (Šrivport, Luizijana) Visina: 206 centimetara Pozicija: Centar Koledž: Teksas A&M (2016-2018)
Njegova porodica nije bogata, ali ga roditelji nisu pritiskali da odmah ode u najbolju ligu na svetu.

“Za 19 godina mog života nismo bili bogati. U NBA me je čekao novac, ali majka mi je rekla “još godinu dana je ništa”. Najvažnija mi je sreća moje porodice, kao i njima moja. Da odlučim da napustim košarku i odem da radim u “Burger Kingu” verujem da bi me podržali”, ističe mladi centar.

Iako je želeo najbolje za sebe, deluje da je Vilijams pogrešio. Njegove brojke se nisu popravile u drugoj sezoni u dresu Teksas A&M-a. Sofmor sezonu je završio sa 10.4 poena, 9.2 skokova, 2.6 blokada i 1.4 aistencija, naspram 11.9 poena, 8.2 skokova, 2.5 blokada i 1.4 asistencija u prvoj sezoni. Realizaciju šuta za dva poena je sa 58.9 popravio na 66.8 odsto uspešnosti, dok je izvođenje slobodnih bacanja sa 59 spustio na 47.1 odsto realizacije. Ipak, tim je igrao bolje. Egisi su 2017. ostali bez Turnira, dok su u prethodnoj sezoni stigli do “Svit 16” faze. Na tom putu su eliminisali Providens i branioca titule Nort Karolajnu, ali nisu mogli preko Mičigena, ekipe koja je kasnije stigla do finala.

Igrački kvaliteti Vilijamsa bi mogli da se opišu sa tri reči – skok, odbrana i zakucavanja. S obzirom da nije sjajan šuter, očekuje se da karijeru u NBA ligi gradi na poziciji centra. Mali problem predstavlja to što je visok samo 206 centimetara, ali radi se o jednom od najboljih atleta koji će se pojaviti na Draftu i igraču čiji je raspon ruku 227 centimetara. Na to bi trebalo dodati izuzetno dobar rad nogu i eksplozivnost.

Ukoliko Klipersi odluče da trejduju Džordana onda bi Vilijams mogao da bude njegov naslednik. Ovaj momak gotovo da ne troši lopte u napadu i savršeno se uklapa u ono što se danas traži od “petica” u NBA ligi. Da bi uspeo među najboljim košarkašima na svetu potrebno je da ono što dobro radi podigne na viši nivo i da bude konstantniji u svojoj igri, jer je na koledžu imao velike oscilacije.

14. MILES BRIDGES (20, 201)

Njemu je košarka bukvalno spasila život. Odrastao je u Flintu, gradu u kome više od 40 odsto porodica živi ispod granice siromaštva i gradu koji je u samom vrhu po broju ubistava u Sjedinjenim Američkim Državama. Kao dete je imao ADHD poremećaj (Attention deficit hyperactivity disorder), što ukratko znači da je bio hiperaktivan i da nekada nije mogao da kontroliše svoju impulsivnost. Za to što je Majls Bridžis izašao na pravi put je najzaslužnija njegova majka, Sintija.

“Da nije bilo majke sigurno ne bih bio ovde. U kraju sam se družio sa lošim momcima. Nisam imao izbora. Ali, majka mi nije dala da često izlazim napolje i “gurnula” me je na košarku”, seća se svog detinjstva krilni košarkaš.

Ljubav prema narandžastoj lopti mu je usadio otac Rejmond, u svoje vreme dvostruki srednjoškolski prvak države. Još kao dete Majls je svake subote u lokalnoj crkvi igrao basket sa vršnjacima, a prektertnica da počne ozbiljno da se bavi košarkom se dogodila u trećem razredu, kada je postao deo programa “Sportom do boljeg obrazovanja”, koji je vodio bivši NBA košarkaš Džef Grejer, nekada zvezda Ajova Stejta, koji se nakon devet sezona u najboljoj ligi na svetu i osvajanja bronze na Igrama u Seulu vratio u rodni grad i pokrenuo program za pomoć mladima. Pod Grejerovim mentorstvom Bridžis se razvio u sjajnog košarkaša, pa je sa 14 godina dobio poziv da nezvanično poseti Toma Izoa i Mičigen Stejt.

“U poslednjoj godini osnovne škole sam često spavao kod Džefa, jer nisam imao prevoz do kuće”, ističe vezu sa svojim ternerom Bridžis.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Majls Emenuel Bridžis Datum i mesto rođenja: 21. mart 1998. (Flint, Mičigen) Visina: 201 centimetar Pozicija: Krilo / Krilni centar Koledž: Mičigen Stejt (2016-2018)
Krenuo je u lokalnu srednju školu, gde je u prvoj sezoni beležio 10 poena i 11 skokova, uz tri blokade. Majka je bila zabrinuta za njegovu bezbednost i insistirala je da promeni školu, da ode u neki bezbedniji grad. Veliku ulogu tada je odigrao Džavonte Hokins, košarkaš koji je pet godina stariji od Bridžisa. Preporučio ga je treneru Hantigton Prepa u Vest Virdžiniji. Hokinsov mlađi brat je ubijen u Flintu, a imao je samo 14 godina. Nešto kasnije mu je opljačkan i jedan rođak, koji je tom prilikom stradao u 26. godini života. Znao je u kakvom okruženju se Bridžis nalazi i dao je sve od sebe da ga izvuče. To mu je pošlo za rukom.

“Nedostatak obrazovanja i radnih mesta u gradu u kome živite dovode do mnogo negativnih stvari. Kada je takvo stanje onda nemate mnogo opcija. Ta odluka, koju je doneo on ili njegova majka, je veliki korak napred. Dobio je mogućnost da mu se dogode lepe stvari”, rekao je Grejer o Bridžisovom odlasku iz Flinta.

U poslednjoj godini srednje škole beležio je 25 poena, 10 skokova, pet asistencija i dve ukradene lopte. Bio je rangiran kao osmi srednjoškolac u državi. Nije izostao sa “Džordan Brend Klasika”, a dobio je i poziv za “Mekdonalds Ol-Amerikan”. Što je još važnije, na stolu je imao ponude Kentakija, Indijane i Nort Karolajne. Ipak, odlučio se da se vrati u rodni Mičigen. Izabrao je Spartanse.

“Kada sam otišao od kuće to mi je pomoglo da sazrim, da postanem bolji čovek. Ali, ovde mi je porodica. Volim ovaj stručni štab, bili su divni prema mojoj mami sve vreme”, objasnio je razloge za izbor Mičigen Stejta mladi krilni igrač.

Trener Tom Izo nije štedeo reči hvale na predstavljanju Bridžisa:

“On je neverovatno dete. Većina momaka koji su među 10 ili 15 najboljih u zemlji su puni sebe, polete… On je ljubazan, veliki radnik i momak kakvog možete da poželite u timu. Uzbuđen sam zbog toga, jer kada su vam najbolji igrači najveći radnici i najlakši za treniranje to je recept za uspeh.”

U svojoj prvoj sezoni Bridžis je igrao na poziciji krilnog centra i beležio je 16.9 poena, 8.3 skokova, 2.1 asistencija i 1.5 blokada. Spartansi su takmičenje na NCAA turniru završili u prvoj rundi. Svi su očekivali da ode u NBA. Majka je već planirala da napusti posao na recepciji, čekala ju je druga operacija kolena… Sin ju je pozvao da joj kaže da ostaje na koledžu.

“Pokušala sam sve što sam mogla da ga ubedim da promeni mišljenje. Rekla sam mu da nam troškovi rastu, da će ako osvoji titulu da dobije kačket i majicu, a trener Izo milione. Odgovorio mi je da će sve da bude u redu, da je novac pokretač zla u svetu i da ne igra košarku zbog dolara”, izjavila je kasnije Sintija Bridžis.

Majls se na fakultetu odmah povezao sa frešmenom Džošom Lengfordom i juniorom Tamom Tamom Nejrinom Džuniorom. Sa njima je u slobodno vreme čitao Bibliju! Navodi da je to najveći razlog što je svoje studije produžio za godinu dana.

“O tome sam oduvek sanjao. Da budem okružen ljudima kojima je stalo do mene. Kada sam tek stigao u kampus jedne noći smo pričali do dva ujutru o svrsi našeg postojanja. Već tada sam znao da neću u NBA posle godinu dana. Čak je i trener pokušao da me “urazumi”. Pitao me je da li sam siguran da želim da ostanem”, vratio se Bridžis godinu dana unazad.

Zbog velikog broja povreda u redovima Spartansa junak naše priče je svoju prvu godinu odigrao kao “četvorka”. U drugoj se vratio na svoje prirodno mesto niskog krila i beležio je 17.1 poena, sedam uhvaćenih lopti i 2.7 asistencija. Iza linije za tri poena je šutirao sa 36.4 odsto uspešnosti. Međutim, Spartansi ponovo nisu prošli prvu rundu na Turniru. Njegovu poslednju godinu na koledžu je obeležio skandal u NCAA, a majka je bila pod istragom za primanje novca od jednog od umešanih menadžera…

“Bog je broj jedan u mom životu. Odlazak u NBA ligu želim da iskoristim da pomognem deci u Flintu, jer verujem da je to svrha mog postojanja i da bi Bog želeo da to uradim”, najavio je Bridžis sledeći korak u svojoj karijeri.

Kada smo već sažvakali njegovu životnu priču trebalo bi da pomenemo i igračke kvalitete. Radi se u levorukom košarkašu sa dobrim telom za NBA. Može da pokriva pozicije niskog krila i krilnog centra. Ima pristojan šut sa distance i igra sa puno energije. Da bi uspeo u najboljoj ligi na svetu potrebno je da uloži puno rada kako bi unapredio gotovo sve aspekte svoje igre. U koledž košarci je imao probleme u odbrani na niskom postu, povremeno sa izgubljenim loptama i predvidljivošću u napadu. Mora da proširi lepezu ofanzivnih rešenja, pre svega u igri na niskom postu i iz pikenrola. Rad nogu bi mogao da predstavlja problem za igru na poziciji “tri”, a visina za “četvorku”. Ali, daleko od toga da ne postoji mogućnost da ispravi svoje mane.

Ekipa Denvera ima pravo da bira sa 14. pozicije i za očekivati je, ukoliko ne bude trejdovala prava na ovog pika, da uzme “trojku”, jer Vilu Bartonu i Vilsonu Čendleru ističu ugovori.

MYSTERY MAN

Da li se sećate priče o Leniju Kuku? Ukoliko je odgovor negativan ukratko ćemo da vas podsetimo. Mladi ste i talentovani, svi vas tapšu po ramenu i imate utisak da je ceo svet pod vašim nogama. Mislite da možete da se zajebavate i da će to da prođe nekažnjeno, a onda se jednog jutra probudite i shvatite da su svetla pozornice usmerena na neke druge. Vas se sećaju samo uža rodbina i prijatelji. Nadamo se da neće, ali tako bi mogla da izgleda priča Mičela Robinsona (20, 213).

Najbolji igrač u istoriji srednje škole Šelmet iz Luizijane. Predvodio ju je do najbolljih rezultata u poslednje tri decenije kao senior, a na tom putu je beležio 25.7 poena, 12.6 skokova i šest blokada po utakmici. Želeli su ga najbolji košarkaški programi, bio je među 10 najboljih srednjoškolaca u državi… Šta je on uradio? “Ispalio” je Teksas A&M i otišao na Vestern Kentaki. Za one koji nisu najbolje upućeni u dešavanja u koledž košarci, to je kao kada biste na stolu imali ponude Reala, CSKA, Barselone ili Olimpijakosa, a vi izaberete Ostende, uz dužno poštovanje za ovaj belgijski klub.

Kako i zašto se to dogodilo?
LIČNA KARTA Ime i prezime: Mičel Robinson Datum i mesto rođenja: 1. april 1998. (Pensakola, Florida) Visina: 213 centimetara Pozicija: Centar Koledž: Vestern Kentaki (2017/18)
Robinsona je za Teksas A&M regrutovao Rik Stensburi, tada pomoćnik u stručnom štabu ove škole. Ispostaviće se da je to radio preko mentora mladog centra Šemonda Vilijamsa, nekada zvezde Nort Karolajne i igrača brojnih NBA i španskih timova. Stensburi je 2016. godine dobio posao prvog trenera Vestern Kentakija, a pomoćnik mu je postao, možete da pogodite, Vilijams. Godinu dana kasnije je stigao i mladi centar. Potom je usledila drama. Vilijams se nije vratio u stručni štab za sezonu 2017/18, da bi Robinson nakon samo dve nedelje u kampusu bez objašnjenja pokupio svoje stvari i otišao kući.

Čitava španska serija se odigrala tokom leta, pre početka sezone. Robinson je zatražio transfer nakon razgovora sa trenerom Stensburijem i on mu je odobren. U nadi da će mu NCAA dozvoliti da promeni školu bez posledica posetio je nekoliko koledža. Ali, pravila su jasna. Obavezao se, tražio transfer – sledi pauza od godinu dana. Ni tu nije bio kraj, nakon mesec dana od napuštanja Vestern Kentakija vratio se u kamp ove škole, ali se ponovo predomislio. Odlučio je da trenira individualno godinu dana i tako se pripremi za Draft.

Sjajno telo i motorika ga čine jednim od fizički najboljih igrača koji će se pojaviti na Draftu. Glasine koje kruže kažu da je radio na šutu za tri poena i da je oduševio sve prisutne na treningu sa Los Anđeles Lejkersima. Ali, pravio je greške i pred sam Draft. Samo dan pred početak Kombajna otkazao je svoje pojavljivanje na njemu. Tačan razlog niko ne zna, ali postoje samo dve mogućnosti. Prva je da mu je neki od timova obećao da će biti izabran (Los Anđeles Lejkersi biraju sa 25. pozicije), dok je druga želja da ne uništi reputaciju koju je imao po izlasku iz srednje škole i da na taj način nekoga prevari da ga izabere.

Jedno je sigurno, Robinson je u dosadašnjem toku svoje karijere napravio, sam ili po nečijim savetima, mnogo gluposti. To nije dobar način da se uđe u NBA ligu. Ostaje mu nada da će neko da rizikuje, jer učešće na “Džordan Brend Klasiku” i “Mekdonalds Ol-Amerikan” utakmici se ne zaslužuju tek tako.

SLEEPERS

Timovi koji biraju na samom početku Drafta su fokusirani na to da ne pogreše sa “hajpovanim” igračima, ali jednu od najvećih draži ovog događaja predstavlja sposobnost GM-ova i njihovih saradnika da pronađu košarkaše koji nisu u prvom planu, a imaju kvalitet da postanu članovi rotacija najboljih ekipa na svetu. Mi ćemo priču o ‘sliperima’ da fokusiramo na plejmejkera koji dolazi sa SMU-a, Šejka Miltona (21, 198). Uz to, u ovom delu najave ćemo izdvojiti po nekoliko igrača na svakoj poziciji na koje bi trebalo obratiti pažnju.
LIČNA KARTA Ime i prezime: Malik Milton Datum i mesto rođenja: 26. septembar 1996. (Ovaso, Oklahoma) Visina: 198 centimetara Pozicija: Plejmejker Koledž: SMU (2015-2018)
Milton potiče iz košarkaške porodice. Njegov otac je nastupao za Teksas A&M i zvali su ga ‘Milkman’. Odatle potiče i nadimak njegovog sina. Dobio ga je dok se još nije rodio. Pravo ime mladog plejmejkera je Malik. Otac mu je bio prvi trener, bili su vezani i teško mu je pala njegova smrt 2012. godine. Preminuo je u snu.

“Bio mi je najbolji prijatelj. Obožavao je košarku. Nakon njegove smrti teren mi je bio terapija. Svakoga dana naporno radim i guram sebe napred, jer znam da me on gleda. Ne želim da ga razočaram”, ističe Milton.

Po ugledu na Semija Odžulea, mladi plejmejker je u poslednjih godinu dana u svoju dnevnu rutinu uveo trening od 45 minuta u osam sati ujutru, pre početka nastave. Radi se o momku koji voli da se takmiči, koga saigrači cene i koga je bogatstvo imati u svlačionici. Uz to, voli da sluša trenere.

Milton nije spektakularan atleta, ali unapređuje svoje telo iz godine u godinu. Raspon ruku od 212 centimetara i visoki košarkaški IQ mu pomažu da nadomesti neke fizičke nedostatke, pre svega u defanzivi. On je igrač koji će biti u pravo vreme na pravom mestu. Milton voli da igra sa loptom i zbog toga ga mnogi vide kao plejmejkera, pre nego beka u NBA ligi. Dobro čita igru, razigrava saigrače i sjajan je u šutu, kako iz driblinga tako i iz ‘spot up’ situacija. Istini za volju, izbačaj mu je nešto sporiji i to je jedna od stvari na kojima će morati da radi.

U svojoj poslednjoj sezoni na koledžu je beležio 18 poena, 4.7 skokova, 4.4 asistencija i 1.4 ukradenih lopti po meču. Iza linije za tri poena je bio uspešan u 43.4 odsto slučajeva. Milton je “sleeper” u pravom smislu te reči. Njegov talenat je takav da ne zaostaje za onima koji se vode kao najbolji u klasi i ekipa koja ga bude izabrala krajem prve ili početkom druge runde će dobiti veoma dobrog igrača. Pored toga što bi trebalo da nastavi naporno da radi kako bi ispravio svoje nedostatke, jedna od najvažnijih stvari na koje bi trebalo da se usmeri je komunikacija na terenu. Vrhunski plejmejker bi trebalo da komanduje svojim saigračima, a Miltonu to ponekad fali.

POINT GUARDS

Iz generacije koja dolazi trebalo bi izdvojiti još nekoliko plejmejkera. Najzvučnije ime među njima je Džejlen Branson (21, 191), jedan od igrača koji su obeležili prethodnu sezonu u koledž košarci. On je vodio Vilanovu do druge titule u poslednje tri godine sa 18.9 poena, 4.6 asistencija i 3.1 skokova po meču. Ovaj levoruki momak zna da igra košarku, na terenu deluje zrelo, opasan je iz pikenrola, sjajan je šuter i zna da igra leđima prema košu. Razlog bojazni za uspeh u NBA ligi predstavljaju njegove fizičke predispozicije. On je prosečan atleta i bio je veoma loš defanzivac na koledž nivou. Ovi problemi će biti još izraženiji u NBA ligi, a veliko je pitanje koliko u tom pogledu može da napreduje. Prednost mu je to što je praktično odrastao u najboljoj ligi na svetu, gde mu je otac proveo devet godina kao igrač, a potom još pet kao asistent u stručnim štabovima Denvera, Čikaga, Šarlota i Minesote. Očekuje se da bude izabran krajem prve ili početkom druge runde.

Nešto bolja verzija Bransona, bar prema mišljenjima stručnjaka, dolazi iz Francuske. Eli Okobo (20, 188) ima slične igračke karakteristike kao plejmejker Vilanove, takođe je levoruk, ali je njegov atleticizam značajno bolji. Uz to, ne bi trebalo zanemariti da već tri godine igra profesionalnu košarku u Ortezu, što ga čini spremnijim za NBA u ovom trenutku. Okobo je u sezoni 2017/18 u Prvenstvu Francuske beležio 12.8 poena, 4.7 asistencija i 2.6 skokova na 33 utakmice. Prognoze su takve da će biti izabran u drugoj polovini prve runde Drafta.

Treće ime koje bi trebalo izdvojiti na ovoj listi je Eron Holidej (21, 185). Reč je o bratu Džrua i Džastina Holideja, koji je u prethodnoj sezoni eksplodirao u dresu UCLA-a. Na njegov razvoj je u velikoj meri uticao Lonzo Bol. Holidej je u prvoj sezoni startovao na svim utakmicama Bruinsa, a dolazak Bola ga je stavio u ulogu šestog igrača ekipe. Uprkos tome je unapredio svoje brojke, da bi u svojoj juniorskoj sezoni beležio 20.3 poena, 5.8 asistencija, 3.7 skokova i 1.3 ukradenih lopti, ponovo kao starter. On je sjajan šuter, igrač koji ulaže dosta energije u odbrani, opasan je iz pikenrola, ali i košarkaš sa fizičkim limitima koji mogu da predstavljaju veliki problem na nivou NBA lige. Kada bi ga trebalo uporediti sa nekom od koledž zvezda koje nisu uspele u najboljoj ligi na svetu možda bi pravi izbor bio Ti Džej Ford.

Priču o plejmejkerima ćemo da nastavimo sa Trojom Braunom Džuniorom (18, 201), frešmenom sa Oregona čiji je najveći problem šut sa distance. U svojoj jedinoj sezoni na koledžu je beležio 11.3 poena, 6.2 skokova, 3.2 asistencija i 1.6 ukradenih lopti, uz realizaciju šuta iza linije za tri poena od samo 29.1 procenata. Pored pozicije “jedan”, Braun može da igra i kao bek, ali je po koš najopasniji kada ima loptu u rukama.

Na kraju, moramo da pomenemo Enfernija Sajmonsa (19, 193), momka koji je, poput Mičela Robinsona, zaobišao koledž, kao i Di’Entonija Meltona (20, 193), koji je suspendovan na drugoj godini studija zbog kršenja pravila o amaterizmu.

Sajmons je bio među najtalentovanijim igračima u zemlji i obavezao se Lujvilu. Međutim, nakon skandala oko plaćanja igrača na ovom univerzitetu odlučio je da preskoči NCAA, radio je godinu dana na IMG Akademiji, otkazao učešće na “Džordan Brend Klasiku” i “Mekdonalds Ol-Amerikanu”, a potom je zadovoljio na treninzima pred sam Draft. Zanimljivo u vezi sa njim je i to što je ime dobio po Enferniju ‘Peniju’ Hardaveju, sa kojim je imao priliku da sarađuje u kampu američke reprezentacije do 19 godina starosti. O Sajmonsovim dometima u NBA ligi je teško govoriti, jer u poslednjih godinu dana niko nije mogao da ga gleda u takmičarskim mečevima.

Što se tiče Meltona, on bi mogao da bude veoma dobar izbor za timove kojima je potreban rezervni plejmejker i u tom smeru bi trebalo da gradi svoju karijeru. Reč je o igraču koji može dobro da razigra saigrače i da odigra sjajnu odbranu. Za neke veće domete mu nedostaje šut sa distance. U svojoj prvoj godini na USC-u je beležio 8.3 poena, 4.7 skokova, 3.5 asistencija i 1.9 ukradenih lopti. Njegove mogućnosti najbolje definiše nadimak “švajcarski vojnički nož”.

SHOOTING GUARDS

Kada su najbolji šuteri u pitanju u drugoj polovini prve runde Drafta na raspolaganju će biti dva riđokosa sofmora, Kevin Hurter (19, 201) sa Merilenda i Donte Divinćenco (21, 196) iz redova Vilanove. Hurter na terenu podseća na Nika Janga, jači je u igri sa loptom nego bez nje, a problematična odbrana i nedostatak eksplozivnosti dovode u sumnju njegov uspeh u NBA ligi. U svojoj drugoj godini na koledžu je beležio 14.8 poena, pet skokova i 3.4 asistencija, a u najboljoj ligi na svetu ga očekuje veliki rad kako bi svoju igru uspeo da prilagodi njenim zahtevima. Materijala za velike stvari ima, pa će biti zanimljivo pratiti njegov napredak.

Za razliku od većine belih bekova, Divinćenco je veoma dobar atleta. U svojoj prvoj sezoni na Vilanovi je povredio desno stopalo u devetoj utakmici, pa mu ona nije uračunata u koledž staž. U preostale dve pune godine je odigrao 76 mečeva, ali samo 11 kao starter. To govori da ni u NCAA nije bio među elitnim bekovima, ali ga je partija koju je prikazao u finalu Fajnal fora vinula u visine. Ubacio je 31 poen i odveo Vilanovu do titule, usput pokupivši priznanje za najboljeg igrača završnog turnira. Italijan po poreklu, Divinćenco u NBA stiže sa reputacijim dobrog šutera, koji je bolji u igri bez lopte nego sa njom. On je igrač koji na teren donosi energiju i košarkaš koji radi mnogo sitnih stvari. Ostaje pitanje da li sve to može da prenese na viši nivo. U svojoj poslednjoj godini na koledžu je imao učinak od 13.4 poena, 4.8 skokova, 3.5 asistencija i 1.1 ukradenih lopti, uz 40.1 odsto realizacije šuta za tri poena. Na treninzima koji su poslužili kao priprema za Draft mladi bek je privukao pažnju Denija Ejndža i Ar Sija Bjuforda, što dovoljno govori o tome koliko je interesantan igrač.

Od bekova koji imaju poene u rukama trebalo bi pomenuti Gerija Trenta Džuniora (19, 198) , frešmena sa Djuka. Radi se o pravom “siledžiji” kome su prva, druga i treća opcija šutevi na koš. Veliko je pitanje da li sa onim što je prikazivao u dresu Blu Devilsa može da prođe u NBA. Radi se o beku koji najviše voli da šutne sa distance i ponekad insistira na šutevima sa pet do šest metara, koji su u najboljoj ligi na svetu praktično izumrli. U svojoj jedinoj godini na koledžu je beležio 14.5 poena, 4.2 skokova i 1.5 asistencija. Iza linije za tri poena je bio uspešan u 40.2 odsto situacija. Pored onoga što igra, mane su mu ubrzanje i ponekad želja za igru u odbrani. Bio je učesnik “Mekdonalds Ol-Amerikana” i “Džordan Brenk Klasika” 2017. godine.

Kada smo već u dvorištu Majka Šaševskog, ne bi trebalo zaobići Grejsona Alena (22, 196), seniora koji će jesti hleb od košarke, ako ne u NBA onda u Evropi ili Kini sasvim sigurno. Kako sada stvari stoje, Alen je napravio veliku grešku kada je odustao od izalska na Draft pre dve godine, gde bi bio izabran sredinom prve runde, u najmanju ruku. Pažnju na sebe je skrenuo kao novajlija, kada je u finalu Fajnal fora zablistao i bio jedan od najzaslužnijih za osvajanje titule 2015. godine. Tokom sezone je beležio 4.4 poena, dok je Gonzagi u finalu isporučio 16, uz osam skokova. U narednoj takmičarskoj godini je blistao sa 21.6 poena, 4.6 skokova, 3.5 asistencija i 1.3 ukradenih lopti, uz 41.7 odsto realizacije šuta za tri poena. Iako je imao veliku pažnju skauta i javnosti, odlučio je da se vrati na koledž i da pravi gluposti. Zbog grube igre i čestih incidenata na terenu kažnjavan je nekoliko puta, a trener Šaševski mu je zbog toga oduzeo i zvanje kapitena… Sve to, kao i godine, je učinilo svoje, pa je mladi bek sada viđen na početku druge runde Drafta. Što se znanja tiče, ukratko, Alen je tehnički veoma dobar igrač, ima prosečno telo za NBA standarde i dovodi se u sumnju mogućnost da svoju igru prense u najbolju ligu na svetu.

Još jedan igrač koji bi trebalo da bude izabran tokom prve runde je Kajri Tomas (22, 191), junior sa Krejtona. Radi se o sjajnom i raznorvsnom napadaču, koji je nešto niži u odnosu na standarde koji se traže za bekove u NBA ligi. Međutim, sa rasponom ruku od 209 centimetara i veoma dobrom igrom u odbrani Tomas je skrenuo pažnju na sebe i preti da bude jedna od krađa Drafta. U svojoj poslednjoj godini koju je proveo kao student imao je proseke od 15.1 poena, 4.4 skokova, 2.8 asistencija i 1.7 ukradenih lopti. Za dva je realizovao čak 63.9 odsto šuteva, što je sjajno za bekove, dok je iza linije za tri poena bio uspešan u 41.1 odsto slučajeva.

Poput Kajrija Tomasa, kao jedan od izuzetno potcenjenih igrača na Draft izlazi Džerom Robinson (21, 196), junior sa Bostona. On je u svojoj poslednjoj godini na koledžu beležio 20.7 poena, 3.6 skokova i 3.3 asistencija. U napadu puca iz svih oružja, a problemi u njegovoj igri su mučenje protiv dobrih odbrana i upitna igra u defanzivi.

Na samom kraju bi trebalo pomenuti Zaira Smita (19, 193) i Lonija Vokera (19, 196), frešmene sa Teksas Teka i Majamija, koji imaju veoma dobre fizičke predispozicije za uspeh u NBA ligi, ali i veliki problem u šutu sa distance. Smit je iza linije za tri poena bio uspešan u 45 odsto slučajeva, ali na samo 40 pokušaja u čitavoj sezoni. O njegovom šutu bolje govori samo 71.1 odsto uspešno izvedenih slobodnih bacanja. Sa druge strane, Voker je šutirao značajno češće sa distance i za tri poena je pogađao sa 34.6 odsto uspešnosti.

This post was originally published here via Google News